Sve dinastije Bele kuće

Вест да се Џеб Буш налази пред одлуком да постане трећи члан своје породице у трци за место председника САД поново је покренула причу о утицају неколико америчких политичких династија које са краћим или дужим паузама чврсто држе узде власти најмоћније државе на свету. Док Буш још вага разлоге „за” и „против”, готово да је извесно да ће чланица друге моћне фамилије, Хилари Клинтон, бити кандидаткиња на изборима 2016. Џеб и Хилари могли би да се боре за Белу кућу након што су одатле већ Америком и светом владали Џебов отац и брат и Хиларин супруг. „Краљевске” породице у републикама нису амерички специјалитет, већ и део политичке културе Индијског потконтинента па чак и Европе. Четири генерације породице Нехру–Ганди владале су најмногољуднијом демократијом на планети, док у Пакистану сличан статус заузима фамилија Буто. За то време у Грчкој пет породица деценијама је имало пресудан утицај на политику своје земље.

Политичка машинерија извађена је из породичног „ормана” и увелико се подмазује. У медије све чешће „цуре” информације да Џеб Буш, син председника Џорџа Буша и брат председника Џорџа Буша млађег, жели да се у име Републиканске странке кандидује на председничким изборима за две године. Саветници, финансијери, новац и моћ који долазе са презименом Буш много би више значили бившем гувернеру Флориде да га 2016. у супротстављеном табору Демократске странке неће чекати припадница друге америчке политичке династије – Хилари Клинтон. Она, према садашњим прогнозама, има највеће изгледе за победу. Како примећује „Њујорк тајмс”, пре шест година било би незамисливо да се Џеб Буш (61) кандидује јер су бирачи још јасно памтили осам година владавине његовог брата који је започео ратове у Ираку и Авганистану, направио велики дефицит трошећи на наоружање и одобрио тортуру у Гвантанаму, Абу Граибу и тајним затворима широм света где је ЦИА мучила осумњичене за тероризам. Ипак, администрација Барака Обаме за многе конзервативне гласаче била је катастрофална па се чак и ере Џорџа Буша млађег сећају са носталгијом.

Отац и брат најватренији су Џебови подржаваоци. Уосталом, од Џеба се одувек више очекивало него од Џорџа који је и саму породицу изненадио када је успео да постане први човек највеће светске велесиле. Према писању „Вашингтон поста”, готово сви богаташи који су финансирали кампању републиканског представника на прошлим изборима, Мита Ромнија, спремни су да на следећим подрже Џеба. Хенри Кисинџер је казао да би био „презадовољан” да се „изврсни” Џеб окуша 2016. Ако тако и учини, неће морати да брине за саветнике у кампањи и спонзоре који традиционално стоје уз Бушове. Џебов син је недавно изјавио да мисли да ће његов отац ући у трку за 2016. Као јасан сигнал узима се и то што је медијима дојављено да је сагласност дала и Бушова супруга Колумба која се дуго противила освајању Вашингтона. Једини члан фамилије који је и даље „против” јесте Џебова мајка која је одушевила и противнички демократски табор када је на питање да ли би волела да и њен млађи син буде председник одговорила: „Не, не бих волела. Мислим да је ово дивна земља и има много дивних породица, није да само постоје четири породице или колико их већ има. Постоји још много људи који су врло квалификовани. Имали смо довољно Бушових.”

Поента је јасна: у земљи са више од 300 милиона становника сигурно постоји још неко ко би осим неколико политичких династија могао да преузме кормило. Али, порука не стиже на праве адресе. Бивша прва дама Хилари Клинтон (66) није званично објавила да ће тражити номинацију од своје странке, али око ње се већ увелико окупљају финансијери, пи-ар саветници, људи заслужни за Обамину победу, некадашњи Клинтонови сарадници. Лобистичка група „Спремни за Хилари” увелико ради на томе да некадашња сенаторка и државна секретарка постане и председница. Занимљиво је да Клинтонови привлаче толику медијску пажњу као да никада нису напустили Авенију Пенсилванија. Пише се и о њиховој кћерки Челси чија се политичка каријера увелико најављује и гради у оквиру породичне фондације. Недавно рођење њеног детета у медијима је био спектакл који је могао да се пореди једино са рађањем британског принца Џорџа.

Ако се историја понови и Америка буде поново бирала између Буша и Клинтона (Буш старији је 1992. изгу-био од Била Клинтона), двоје кандидата ће морати да одговарају на бројна непријатна питања. Џеб се у многим питањима не слаже са ставовима који преовладавају међу његовим страначким саборцима, попут протеривања свих илегалних имиграната (његова супруга је Мексиканка), укидања Обаминог система здравственог осигурања или максималног резања пореза за корпорације. Његова супруга је једном заустављена на царини јер није пријавила гардеробу и накит које је пазарила у Паризу за 19.000 долара. Њихова кћерка Ноел хапшена је због фалсификованих рецепата за лекове. Хилари ће, са друге стране, лево оријентисаним бирачима Демократске странке морати да објасни своју претерану блискост са Волстритом и „јастребовске” позиције у спољној политици. Ипак, она ужива подршку треће америчке политичке династије – Кенедијевих. Каролина Кенеди, кћерка председника Џона Кенедија, изјавила је да ће подржати бившу прву даму на следећим председничким изборима, иако је 2008. стала иза Обаме баш као и њен стриц, сенатор Едвард Кенеди. Њен деда био је амбасадор САД у Лондону, а она је данас амбасадорка у Токију, где ју је Обама поставио управо због њеног звучног имена. Каролина Кенеди нема искуства у влади и није стручњак за Јапан, али је отишла да тамо брани америчке интересе јер је неко коме се Обама, као бившој „првој кћерки” и његовој подршци на изборима, увек јавља на телефон.

Данас сваки човек има веома озбиљан разлог да се пита да ли је демократски облик власти уопште применљив у актуелној фази у развоју капитализма. Како, дакле, у држави као што је Америка људи бирају « најадекватније појединце » који ће вршити државну власт? Тако што једне те исте плутократске групе инвестирају у кандидате за државну власт ( за лов на гласове! ) из својих олигархијских пулова како би народ међу њима бирао оне који ће тобоже заступати и штитити народне интересе!? Колико доктринаран заговерник капитализма савремен човек мора да буде да би у овако нешто поверовао? Напротив, савременом човеку врло брзо пада на памет зашто је Аристотел још пре више од два миленијума тврдио да је демократија « дегенерисани облик републике ( политеје ) » и јасно схвата да је време да одлучно приступи друштвеној негацији, односно одбацивању олигархијског облика власти маскираног у демократију. Свету је потребна либерално социјалистичка демократска игра у којој ће сви надарени грађани заиста бити у могућности да јавно говоре и друштво тако организовано да грађанин заиста или изгласа или освоји власт ради истинског испуњавања захтева најширих слојева народа. Питање је, међутим, да ли се данас уопште верује у владавину већине?

Шта је ово о америчким наследним династијама Бушових, Клинтонових и Кенедијевих, које владају Америком попут оних средњевековних главосеча из Саудијске Арабије, који јавно бичују људе, секу руке и ноге, у затвор одводе жене што саме возе кола!? Где сте бре мапетовци, мекдоналдсовци, милкшејковци, бигмековци, хамбургеровци, пајапатковци, микимаусовци, пераждеринци и остали папуанци и празноглавци, да га мало чавуљите о америчкој демократији, слободама, равноправности, америчком сну, транспарентности, цивилној контроли војске? О држави која свима пружа једнаке шансе, где нема корупције, мита, ја теби ти мени, где нема наследних династија попут оних у Северној Кореји, Русији, на Кавказу, где обични чистач ципела или продавац новина може постати амерички председник, бар тако пише у америчком уставу? Шта би сте ви америчка бела алкаидо рекли да се у Русији кандидује жена или ћерка Путина или Медведева, попут Хилари и Челзи Клинтон, Бушових синова и Кенедијевих кћери!?